Galerija RTS: VOKOVIZUEL SP Vladana Radovanovića

Izložba dela multimedijalnog i višestranog umetnika Vladana Radovanovića „Vokovizuel SP“ (specijalna poetika) održaće se u Galeriji RTS, Takovska 10, u utorak, 26. juna u 19 časova.

Radovanović već decenijama istražuje na polju sinteze umetnosti i pokušava da stvori konkretne forme koje prikazuju sintezu sadržaja stvaralačke svesti u domenu vizuelne sfere sa sadržajima koji su nastali u domenu zvuka tražeći artificijelnu formu te sinteze. Na ovom polju Vladan Radovanović je postigao najoriginalnije tvorevine, jedinstvene ne samo kod nas već i u svetu i predstavljaju apsolutne presedane u savremenoj umetnosti.

O delu i nadasve raznovrsnom i plodonosnom stvaralaštvu Radovanovića na otvaranju će govoriti Đorđe Kadijević, član Saveta za likovno stvaralaštvo RTS i prof. dr Fakulteta likovnih umetnosti Nikola Šuica.

U čast umetnika, jednog od osnivača Elektronskog studija Radio Beograda, kompozitora, u utorak, 26. juna na Trećem programu RTS-a biće emitovan Autorski koncert Vladana Radovanovića u Kolarčevoj zadužbini iz 2013. godine.

VLADAN RADOVANOVIĆ je rođen u Beogradu, 1932. Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živkovića. Inicirao je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda, i njime rukovodio od 1972. do 1999. Predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM 1993. Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: zapisi snova (1953), vokovizuel i projektizam (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976), kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima sintezijska umetnost. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti. Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 27 samostalnih izložbi i performansa u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC). Objavio je 11 knjiga, 2 mape, 6 partitura, 4 autorske ploče, 2 kasete i 5 autorskih kompakt diskova. Dobio je 11 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku, 4 za književnost (jedna od njih je Nolitova nagrada 1968) i 7 za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, I nagrada Grada Beograda za najvrednije dostignuće u likovnoj umetnosti za 2007, nagrada „Ivan Tabaković“ 2008, nagrada „Mića Popović“ 2012) i Vukovu nagradu za izuzetan doprinos u razvoju kulture 2014. Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. do 2011. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007 – počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Izložba će biti otvorena do 19. avgusta.

Fotografija u prilogu: Omaž Čerukinu, 1995, akrilik, tuš u boji, pero, četkica.