Nagrada za „Enkela“ na festivalu dokumentarnog filma u Sarajevu

Dugometražni dokumentarni film autora Aleksandra Reljića, koji je nastao u produkciji Radio-televizije Vojvodine a uz podršku Filmskog centra Srbije nagrađen je na Al Jazeera Balkans Documentary Film Festival-u u Sarajevu. Film je ovenčan nagradom AJB Program Award, a u obrazloženju odluke Odbora je rečeno: „U regionalnoj produkciji je teško izboriti se za sredstva potrebna za rad na velikim filmovima čije teme prevazilaze granice regije, a koje tim više utiču na naše suočavanje s prošlošću, te na procese praštanja i pomirenja kao civilizacijskih dostignuća.“

„Konkurencija je bila izuzetno jaka i bila je velika čast da smo uspeli da uđemo sa „Enkelom“ u takmičarsku selekciju, a kada je usledila i nagrada, zaista nisam mogao da verujem. Posebno me je obradovalo obrazloženje nagrade koje je dao programski odbor, jer nam je time zaista odao priznanje za veliki trud i rad, koji smo uložili u taj film“, kazao je Aleksandar Reljić.
Producenti su Srđan Mihajlović i Miodrag Koprivica, a izvršna producentkinja je Vanja Kranjac. Autor filma je Aleksandar Reljić, umetnička direktorka Milica Stojanov, a snimatelji Viktor Prell i Goran Velemir. Muziku su komponovali Milan Kerezović i Mihajlo Obrenov, dok je film montirao Uroš Jandrić.

Da podsetimo, film je imao svoju svetsku premijeru 10. maja 2018. u Novom Sadu, kada su se publici predtavili njegovi glavni protagonisti. Izazvao je veliku pažnju javnosti, a nakon premijere nastavio je svoj festivalski život.

„Enkelu i nama kao produkciji filma sada predstoji još jedan veliki izazov, a to je da iskoristimo nominaciju PRIX Europa Berlin i da privučemo što veću pažnju evropskih javnih servisa za naš film.
Naime, od 263 rada, sa kojima su za nominaciju PRIX Europa konkurisali evropski javni servisi, naš film je ušao u red 25 nominovanih i takmičiće se rame uz rame sa najskupljim produkcijama Evrope. RTV je sa filmom „Enkel“, jedini javni servis sa prostora bivše Jugoslavije, koji je nominovan za ovu prestižnu nagradu“ – zaključio je Reljić.

Sinopsis

Kada je shvatio ulogu svog dede Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, komandanta logora smrti Aušvic, u Drugom svetskom ratu, Hans Rajner Hes (49) pobegao je od kuće i prekinuo odnose sa porodicom. Rajner je tada imao je 15 godina, ali ga je potpuno slomilo saznanje da je deda obešen zbog ubistva dva i po miliona ljudi, najviše civila, žena, dece i staraca. Kada je napunio 39, Rajner je preživeo težak srčani udar i odlučio da se konačno suoči sa mračnim nasleđem dede, porodice, kao i sa strahotama holokausta i da krene u borbu protiv negiranja tog najstrašnijeg zločina u istoriji. Čim je izašao u javnost, postao je najveći neprijatelj i izdajnik svog oca Hansa Jurgena i cele porodice. Njegov otac, tri tetke i stric, su kao deca, tokom Drugog svetskog rata, “normalno” živeli u vili komandanta logora, na svega 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivane žrtve njihovog oca i Rajnerovog dede. Dvorište vile delio je samo zid logora, u kojem je ubijeno preko milion ljudi.
Sa druge strane zida, Eva Mozes Kor je imala deset godina kada je deportovana u Aušvic i zajedno sa sestrom bliznakinjom Mirjam, bila podvrgnuta nacističkim smrtonosnim laboratorijskim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea.
Njih dve su ostale bez roditelja i dve starije sestre, svega pola sata nakon što su sišle iz stočnog vagona na “rampu za selekciju” u Aušvicu. Posle smrti Mirjam 1993, Eva je javno oprostila doktoru Mengeleu za ono što joj je uradio. Svoj oprost nacistima objašnjava rečima da “ne želi da do kraja života bude žrtva Aušvica”.

Svoj odnos sa Rajnerom, Eva objašnjava rečima: “Činjenica da je on Hesov unuk, za mene predstavlja sjajnu osvetu! Hes ne može da uživa u svom unuku, ali ja mogu!”.