Podrška obeležavanju Dana AP Vojvodine i u Novom Sadu

U Muzeju Vojvodine danas je održana treća, završna javna rasprava o nacrtu Pokrajinske skupštinske odluke o utvrđivanju i svečanom obeležavanju Dana AP Vojvodine i drugih dana od pokrajinskog značaja, na kojoj je data podrška predlogu da se kao Dan AP Vojvodine obeležava 25. novembar – dan na koji je 1918. Velika narodna skupština u Novom Sadu proglasila Prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji.„Obeležavanje 25. novembra kao Dana AP Vojvodine je potvrda poštovanja današnjih generacija prema njenoj istoriji i velikanima koji su, svojom mudrošću i odlučnošću, stvorili uslove za život kakav danas imamo“, rekao je zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama dr Nebojša Kuzmanović.
On je doda da je upravo to osnovni pristup Pokrajinske vlade na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem, podsetivši da će cela 2018. proteći u znaku obeležavanja 100. godišnjice Prisajedinjenja.

Prema rečima istoričarke prof. dr Ljubomirke Krkljuš, Velika narodna skupština na kojoj je odluka o Prisajedinjenju doneta, označila je kraj jedne i početak druge istorijske epohe koja je narodima tadašnje južne Ugarske donela slobodu i prosperitet.
„U tom kontekstu, osnivanje Srpske Vojvodine, od kojeg je prošlo 170 godina, predstavlja početak, a Velika narodna skupština, održana pre tačno jednog veka, uspešan završetak borbe srpskog naroda severno od Save i Dunava za slobodu i samobitnost“, dodala je profesorka Krkljuš.

Učestvujući u raspravi, direktor Muzeja Vojvodine dr Drago Njegovan je podvukao izuzetan značaj javne rasprave o nacrtu Pokrajinske odluke, podsetivši da je predlog da se 25. novembar obeležava kao Dan AP Vojvodine dobio, pre Novog Sada, dobio podršku i u Rumi i Zrenjaninu.S druge strane, predsednik Matice srpske dr Dragan Stanić ukazao je da je, u periodu posle Drugog svetskog rata, vođena politika udaljavanja Vojvodine od Srbije, što je eskaliralo u Ustavu SFRJ iz 1974, da bi ta negativna tendencija bila prekinuta 1988. godine.„Da Vojvodina jeste i može da bude samo deo Srbije, svedoči nam i niz nacionalnih institucija, među kojima je svakako i Matica srpska koja je bila i ostala čuvar riznice srpskog nacionalnog jedinstva“, dodao je Stanić.

Nacrtom Pokrajinske odluke je, inače, predviđeno da se, kao datumi od pokrajinskog značaja obeležavaju i 15. maj, povodom Majske skupštine održane u Sremskim Karlovcima 1848. godine, na kojoj je proglašeno stvaranje Srpske Vojvodine, kao i 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava, kada su UN 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.Nekolicina učesnika u današnjoj raspravi zastupala je stav da se kao značajan datum za Pokrajinu obeleževa i 31. jul, dan na koji je Skupština izaslanika naroda Vojvodine 1945. godine donela odluka o njenom prisajedinjenju federativnoj Srbiji, kao delu tadašnje DFNRJ. Većina učesnika u raspravi to, međutim, nije podržala.