Rodilo je

Povoljni uslovi za rast i razvoj većine jesenjih ratarskih kultura, doprineli su da se očekuju solidni prinosi, kod suncokreta, šećerne repe, soje i kukuruza koji će biti čak iznad proseka.

Stručnjaci i poljoprivrednici su jednodušni u proceni, da će kod sucokreta i kukuruza rod biti iznad višegodišnjeg proseka, ali da proletos nije bilo kašnjenja u nicanju i neujednačenog nicanja useva bio bi još bolji.

Žetva suncokreta je već počela, pa se rod skida sa parcela koje su najpre posejane ranim hibridima i na lošijim terenima.

– Prvi rezultati žetve suncokreta koja je počela pre sedam dana su ohrabrujući. Usled sušnog perioda u aprilu i maju bilo je neujednačenog nicanja, pa će zbog toga biti problema tokom žetve, ali će prinosi biti iznad proseka – procenjuje savetodavac u PŠ Kikinda Zoran Simić.

Kukuruz je u ataru Kikinde najzastupljeniji, na oko 25.000 hektara, ali i kod njegovog nicanja bilo je kašnjenja na mnogim parcelama, tako da će i berba početi kasnije. Berba ranih hibrida kukuruza počeće već za desetak dana, a prema proceni dr Bojana Mitrovića, oplemenjivača kukuruza na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, očekuje se rekordan rod kukuruza na celoj teritoriji Srbije.

Prvi prinosi suncokreta na parcelama paora na severu Banata su od 1,5 do dve tone po jutru. Proizvođači su zadovoljni prinosom, ali ne i otkupnom cenom. Poljoprivrednici smatraju da je cena od 28,6 dinara po kilogramu, odnosno 220 evra po toni bez PDV-a, daleko od realne koja bi trebala da bude 300 evra.

Ovogodišnji dobar rod luka je još jedna opcija u izboru poljoprivrednika u odabiru povrtarskih kultura koje mogu da donesu solidnu zaradu. Ove godine je cena dobra i kreće se od 25 do 30 dinara za kilogram.

Budućnost proizvodnje luka je obećavajuća zbog nedostatka luka u Evropi, našim proizvođačima se otvara i prostor za izvoz. To pre svega znači da će budućnost proizvodnje crnog luka biti bazirana na mehanizovanoj proizvodnji tako da nekoliko radnika može da opsluže celokupnu proizvodnju. Smanjuje se broj proizvođača, ali oni koji opstaju u toj proizvodnji povećavaju površine pod crnim lukom.

Niska cena crnog luka prethodnih godina odvratila je mnoge povrtare od proizvodnje većih količina, sem koliko je potrebno za sopstveno domaćinstvo. Suša u zemljama koje su veći proizvođači crnog luka dramatično je smanjila ponudu na evropskom tržištu. U Holandiji je prinos luka približno 10 tona po hektaru, što je veoma malo i neisplativo za tamošnje povrtare.