“Slobodna zona Novi Sad“ domaćin Grupacije Slobodnih zona Srbije


Na Grupaciji se razgovaralo o aktivnostima u 2017. godini a dat je i predlog plana rada za 2018. godinu.
Sednici su prisustvovali predstavnici ministarstva finansija – Uprave za slobodne zone, predstavnici Privredne komore Srbije, Uprave Carina kao i direktori slobodnih zona u Srbiji.
Razmenjena su iskustva u poslovanju Slobodnih zona u Srbiji sa posebnim akcentom na:
• status Nacrta izmena i dopuna Carinskog zakona;
• status Nacrta izmena i dopuna Zakona o slobodnim zonama
• novi Carinski postupak u slobodnim zonama (primena C4 19000).
Direktor Uprave za slobodne zone Milan Ristić izneo je preliminarne podatke izveštaja o poslovanju slobodnih zona u 2017. godini na osnovu kojeg se zaključuje da je u 2017. godini ukupan promet bio 4,9 milijardi evra, što je u odnosu na 2016. godinu za 2% više. Pri tome treba imati u vidu da je FAS Slobodna zona Kragujevac, koja vuče polovinu prometa i ima najveći obim izvoza među slobodnim zonama Srbije, imala pad proizvodnje i izvoza između 15-20% u odnosu na prethodnu godinu. Rast od 2% implicira da su u okviru ostalih slobodnih zona pokrenuti novi proizvodni procesi.
Dalje, proizvodnja je u 2017. godini iznosila 2,5 milijardi evra što je za 4% više u odnosu na 2016. godinu. Vrednost izvoza u 2017. godini je bila 2,3 milijarde evra, što je za 4% više nego u 2016. godini. Vrednost investicija iznosila je 208 miliona evra i predstavlja rast od 12% u odnosu na 2016. godinu. Na kraju, Ristić je istakao da je broj zaposlenih u okviru slobodnih zona u Srbiji povećan za 13%, tačnije 2016. godine broj zaposlenih iznosio je 25.200, dok je u 2017. godini broj radnika u slobodnim zonama iznosio 28.270.
Dr Dragan Kostić, predsednik Grupacije slobodnih zona i carinskih skladišta izneo je mogućnost otvaranja kancelarije Svetske organizacije slobodnih zona (WFZO) u Srbiji, tačnije u Beogradu, što bi, pored kancelarije u Poljskoj i najverovatnije u Kazahstanu, bila treća kancelarija zadužena za Jugoistočnu Evropu. Zadatak jedne takve kancelarije bio bi prikupljanje, analiza i obrada podataka o slobodnim zonama na Balkanu, podsticanje saradnje između slobodnih zona kao i razmena iskustava. Pored ovih prednosti, otvaranje takve kancelarije u Beogradu značilo bi i mogućnost podizanja ugleda Srbije pred stranim investitorima, ali i mogućnost razgovora o statusu slobodnih zona u Evropi.